Dr Živorad Žika Pavlović, pedijatar /1905-1979/; Početkom prošlog veka 1905. godine u šumadijskoj varosici Ljigu, rodio se dr. Živorad Žika Pavlović. Gimnaziju završava u Valjevu, a Medicinski fakultet i specijalizaciju pedijatrije u Beogradu. Od 1936. godnine je lekar grada Beograda. U samo predvečerje drugog svetskog rata, zbog narastajuceg fašizma, seli se iz Zemuna za Beograd gde postaje rukovodilac Doma za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ulici. /Biografija detaljno na www.mojlekar.org/

Originalna Pavlovićeva mast je nastala iz neposredne potrebe za  saniranjem, negom i zaštitom kože kod dece nakon Drugog Svetskog rata. Sa sastojcima za ovu mast eksperimentisalo se do dve godine, da bi 1947.g. počela da se priprema na osnovu proskripcije samog Dr. Živorada Pavlovića pedijatra, u tada  jednoj državnoj apoteci na Zvezdari. Vrlo brzo, pored ove i druge državne apoteke u Beograd su prihvatile, ovu preskripciju moga oca i tako zbog očigledne delotvornosti počinje njena priprema po donetoj recepturi koju je u to vreme Fond zdravstva odobravao kao magistralni lek i išao na njegov teret, pa su ga majke i roditelji dece dobijali besplatno. Takav tretman Fond je imao do 1970.g. sa magistra- lnim preparatima, a potom u apotekama se naplaćivala! Bilo je u celoj Srbiji ali i u tadašnjoj Jugoslaviji. U toku svoga života Dr. Žika Pavlović nije zaštitio mast!

Narednih 25 godina, potražnja za ovom mašću, uslovila je proizvodnju i njihovu ponudu na tržištu, uključivši razne proizvođjače i to od državnih Apoteka do privatnih malih manufaktura – svako je nešto mutio i smatrao da zna da napravi Pavlovićevu mast, omalovažavajući pravu recepturu.

(more…)

Prof. dr sc. Branimir Nestorović, pedijatar; Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1977. godine, specijalizacija iz pedijatrije na Univerzitetskoj dečijoj klinici 1986, subspecijalizacija iz pulmologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Ima doktorat iz oblasti alergologije na temu Polenska alergija u dece od 1985. godine. /Biografija na www.mojlekar.org/

Astma je bolest koja se manifestuje sužavanjem disajnih puteva koje nastaje kao posledica grča muskulature u zidu bronha, otoka sluznice i pojačane sekrecije. Smanjenjem protoka vazduha smanjuju se dotok kiseonika i eliminacija ugljendioksida, što se klinički manifestuje otežanim, ubrzanim i površnim disanjem, šištanjem u grudima, nedostatkom vazduha, strahom… Razlog ovog suženja disajnih puteva je skoro uvek alergija, ustvari alergijsko zapaljenje. Ovu reč često koristimo a da li znamo šta je alergija? Evo odgovora koji sadašnja nauka može da ponudi: alergija je nasledna sklonost pojedinih osoba da, na kontakt sa materijama koje se nalaze u okolini, a koje kod drugih osoba ne dovode ni do kakvih tegoba (npr. dlaka kučeta ili polen trave), reaguju burno i dramatično. Razlog za takvo reagovanje leži u činjenici da te osobe, posle kontakta sa ovim materijama (koje se nazivaju alergenima), reaguju stvaranjem u krvi antitela koja služe odbrani organizma i koje se nazivaju IgE antitela. Kod zdravih osoba, IgE antitela nalaze se u krvi u minimalnim količinama (nekoliko milionitih delova grama), dok je njihova količina u krvi alergičnih osoba značajno povećana.

(more…)